Увод

Основна школа „Петар Тасић“ у Лешници, налази се на путу Лозница-Београд, између Шапца и Лознице и удаљена је од Београда 127 километара. Школа у Лешници почела је са радом далеке 1838. године и њен први учитељ био је Сава Поповић. Током 1850. године у школу је дошао учитељ Милан Ђ. Милићевић, познати историчар и књижевник. Он је те године у школу уписао 32 ученика, а међу њима и две ученице. Школа је тада радила у једној соби среске канцеларије, а пошто је број ученика био у порасту, 1870. године изграђена је мања школска зграда у којој је била и учионица за женску децу (22 ученице). Све већи број ученика наметао је организовање наставе по приватним кућама. Велепоседница и позната Лешничка добротворка СТАКА ПЕЈИЋ, поклонила је 12.000 динара за градњу нове школе са 4 простране учионице, која је завршена 1900. године. Школа је те године имала 135 ђака и два учитеља.

          Првих година XX века у школи је радило 7 учитеља, а међу њима и Петар Тасић из Лесковца, чије је службовање оставило видне трагове у просветном и политичком животу Лешнице и читавог краја. Он је био делегат шабачких радника на оснивачком конгресу Радничког савета, 20. јуна 1903. године, а по повратку у Лешницу оснива Лешничко радничко друштво, по коме је Лешница постала позната широм Србије. По њему је школа у Лешници добила име 1958. године и носи га и данас.

          Током Балканских ратова школа је делимично радила, а током Првог светског рата школска зграда била је окупирана од стране аустроугарских војника. Између два рата настава се нормално одвијала, да би већ нас самом почетку Другог светског рата школска зграда била бомбардована, тако да деца нису могла ићи у школу. Док није, после рата, завршена нова школска зграда, настава се одвијала по приватним кућама. Од завршетка рата школа је два пута дограђивана. Последњи пут је то било седамдесетих година прошлог века, а у  послератном периоду школа се развијала од седмогодишње гимназије из 1947. године, до обавезне осмогодишње школе.

          Поред матичне школе у Лешници, коју похађају ученици од првог до осмог разреда, организована је четворогодишња настава у издвојеним одељењима у Новом Селу, Чокешини, Доњем Добрићу и Стражи. Од ових школа најстарија је школа у Новом Селу, која је чинила школску општину са Прњавором и Рибарима, још од далеке 1857. године, а као посебна школа је почела са радом 1913. године. За њом следи школа у историјској Чокешини из 1880. године. Школa у Доњем Добрићу отпочела је са радом 1929. године. Најмлађа је школа у Стражи која је почела са радом 1949. године.

          Највећи број ђака (1505) био је у Лешничкој школи 1969. године, да би тај број почео постепено да опада, тако да данас, у 34 одељења, школу похађа 677 ученика. Од укупно 34 одељења школа има једно одељење за ученике са посебним потребама, за које је настава организована у матичној школи.

           У својој дугој историји школа у Лешници одиграла је значајну улогу у развоју друштва у коме је настала. Још почетком XIX века Карађорђе је рекао да су школе и учитељи у њима „ВЈЕЧНЕ ЗУБЉЕ ВЈЕЧНЕ ПОМРЧИНЕ“, тако да је и ова школа, ширећи знање, осветлила све поноре људског незнања и неписмености и постала светионик знања, коме су хрлиле и коме ће  и убудуће хрлити генерације и генерације ученика који су глас о њој прошири-ли на све четири стране света.

Leave a reply

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>